Језик
Пријава
Обрaзовaње/стручнa спремa
Драгољуб Мирјанић рођен је 2. новембра 1954. године у Романовцима, у општини Градишка. Основну школу завршио је 1969, средњу 1972, Педагошку академију (математика–физика) 1974, а Природно- математички факултет (физика) 1977. у Новом Саду. На Свеучилишту у Загребу магистрирао је 1981. одбраном рада „Утицај механичких осцилација на кристалооптичке феномене”. Докторску дисертацију под насловом „Анализа диелектричних особина молекуларних кристала и фероелектрика” одбранио је 1983. на Природно- математичком факултету у Новом Саду.
Публикације
Aутор или коаутор је више од 800 библиографских јединица, међу којима највише научних радова, монографија и уџбеника. Реализовао је 60 научних пројеката, од којих је 40 међународних (у организацији УНЕСКО-а, Савјета Европе, Свјетске банке, OEBS-а, Европске комисије, као и појединих држава Европе и САД). На међународним научним скуповима презентовао је 370 радова, од чега осам пленарних предавања. Предсједник је или члан бројних научних и организационих одбора, члан редакција и рецензент десетина конгреса, конференција и часописа у земљи и свијету. Живи и ради у Бањој Луци.
Остали
На Универзитету у Бањој Луци биран је за асистента 1977, вишег асистента 1981, доцента 1983, ванредног професора 1987. и редовног професора Технолошког факултета 1991. године (изборна дисциплина: Физика (општа) и Биофизика). Био је продекан на Технолошком и Медицинском факултету. Функцију ректора универзитета обављао је од 1992. до 2006. године. Дужност потпредсједника Републике Српске обављао је од 1996. до 1998. године. Учествовао је у оснивању међудржавних академских асоцијација UNIADRION и AIMOS. Био је члан Европске ректорске конференције, предсједник Републичког савјета за развој високог образовања Републике Српске и предсједавајући Координационог одбора за високо образовање БиХ. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Био је секретар Академијиног Одјељења Природно-математичких наука (1997–2000), а од 2000. године генерални је секретар ове институције. Осим тога, редовни је члан Академије наука и умјетности Централне Европе од 1997, Балканске академије наука и културе од 2001, Румунске академије Ecologica од 2002, Украјинске академије наука за високо образовање од 2012, Европске академије наука и умјетности од 2014. те Руске академије природних наука од 2018. године.
